Srbija poseduje izuzetno bogat biodiverzitet i raznovrsne prirodne predele, od planinskih suma i recnih klisura do mocarnih ravnica i pescarskih terena. Zasticena podrucja pokrivaju oko 7,6 posto teritorije Srbije, a cilj je da taj procenat dostigne 12 posto do 2030. godine.
Nacionalni park Djerdap
Nacionalni park Djerdap, smesten u severoistocnoj Srbiji uz desnu obalu Dunava, predstavlja najvece i najstarije zasticeno podrucje u Srbiji. Prostire se na povrsini od oko 64.000 hektara i obuhvata Djerdapsku klisuru, najduzu i najdublju recnu klisuru u Evropi.
Djerdap je dom za preko 1.100 biljnih vrsta i mnostvo zivotinjskih vrsta, ukljucujuci beloglavog supa, risa i jelena. Park je takodje vazan arheolosko-kulturni centar sa nalazistem Lepenski Vir, jednim od najznacajnijih praistorijskih nalazista u Evropi. Vise informacija mozete pronaci na zvanicnom sajtu Nacionalnog parka Djerdap.
Nacionalni park Tara
Nacionalni park Tara, na zapadu Srbije, poznat je po svojim gustim sumama koje pokrivaju preko 75 posto povrsine parka. Tara je jedno od poslednjih prirodnih stanista Pancicev omorike, endemicne cetinarske vrste koja postoji iskljucivo na podrucju zapadne Srbije i istocne Bosne i Hercegovine.
Taru karakterise izuzetna raznovrsnost suma. Mesovite sume smrce, jele i bukve zauzimaju preko 80 posto posumljene povrsine parka. Planina je takodje dom medveda, vukova, divljih macaka i velikog broja ptica. Kanjon reke Drine, koji se prostire uz park, pruza jedne od najlepsih prirodnih pejzaza u celoj Srbiji.
Specijalni rezervat prirode Uvac
Specijalni rezervat prirode Uvac, smesten u jugozapadnoj Srbiji, prostire se na 7.453 hektara i obuhvata delove teritorija opstina Nova Varos i Sjenica. Pod zastitom drzave je od 1971. godine kao prirodno dobro od izuzetnog znacaja.
Uvac je najpoznatiji po svojim spektakularnim meandrima i koloniji beloglavih supova, jednoj od najvecih u Evropi. Zahvaljujuci programu zastite koji je zapocet osamdesetih godina prosloga veka, populacija beloglavih supova na Uvcu je uspesno obnovljena sa samo nekoliko parova na preko 500 jedinki.
Nacionalni park Kopaonik
Kopaonik, najpoznatija planina Srbije, istovremeno je i nacionalni park koji se prostire na 12.013 hektara. Planina je poznata po izuzetnoj flori, sa preko 1.600 biljnih vrsta, od kojih je 91 endemicna za Balkan, a 6 iskljucivo za Kopaonik.
Na Kopaoniku se nalaze i znacajni izvori mineralne vode i termalni izvori. Biodiverzitet ovog podrucja cini ga jednim od ekoloski najvrednijih delova Srbije. Vise o zastiti prirode na Kopaoniku mozete saznati na sajtu Nacionalnog parka Kopaonik.
Nacionalni park Fruska Gora
Fruska Gora, jedina planina u Vojvodini, proglasena je za nacionalni park 1960. godine. Pokriva povrsinu od oko 26.672 hektara i predstavlja izuzetno vazan bioloski refugijum u inace ravnicarskom predelu Panonske nizije.
Planina je poznata po svojim lipovim sumama, vinogradima i manastirima. Na Fruskoj Gori se nalazi 16 srpskih pravoslavnih manastira, sto je cini i znacajnim kulturnim nasledjem. Ekoloski, Fruska Gora je vazna kao jedino staniste nekih vrsta insekata i biljaka u Vojvodini.
Kako mozemo doprineti zastiti prirode
Svaki gradjanin moze doprineti ocuvanju prirodnog bogatstva Srbije. Poseta nacionalnim parkovima uz postovanje pravila ponasanja, ucesce u volonterskim akcijama ciscenja prirode, prijava divljih deponija nadleznim organima i edukacija mladjih generacija o znacaju ocuvanja zivotne sredine su samo neki od nacina na koje mozemo pomoci.
Organizacije poput Zavoda za zastitu prirode Srbije redovno organizuju programe edukacije i volonterske akcije u kojima gradjani mogu ucestvovati.