Recikliranje je jedan od najjednostavnijih nacina na koji svaki gradjanin moze doprineti ocuvanju zivotne sredine. U Srbiji se trenutno reciklira samo oko 10 posto komunalnog otpada, ali situacija se postepeno popravlja zahvaljujuci sve vecem broju reciklaznih dvorista i rastucoj svesti gradjana.
Trenutno stanje upravljanja otpadom u Srbiji
Prema podacima Ministarstva zastite zivotne sredine Republike Srbije, godisnje se u nasoj zemlji proizvede oko 2,7 miliona tona komunalnog otpada. Najveci deo tog otpada zavrsi na deponijama, od kojih mnoge ne zadovoljavaju savremene ekoloske standarde.
Srbija trenutno ima oko 3.500 divljih deponija, sto predstavlja ozbiljan ekoloski problem. Medjutim, poslednjih godina se ulazu znacajni napori u izgradnju regionalnih centara za upravljanje otpadom i uvodjenje sistema primarne selekcije otpada u domacinstvima.
Kako pravilno razdvajati otpad
Pravilno razdvajanje otpada u domacinstvu je prvi korak ka uspesnom recikliranju. U vecini srpskih gradova koji imaju organizovano prikupljanje reciklabilnog materijala, koristi se sistem obojenih kontejnera.
- Plavi kontejner - papir i karton: novine, casopisi, kutije, kancelarijski papir. Papir ne sme biti mastan ili mokar.
- Zuti kontejner - plastika i limenke: plasticne flase, plastikna ambalaza, limenke od pica. Ambalaza treba da bude isprana.
- Zeleni kontejner - staklo: flase i tegle od stakla bez poklopaca. Ne ubacivati ogledala ili prozorsko staklo.
- Braon kontejner - organski otpad: ostaci hrane, ljuske jaja, filter kesice za caj, ostaci voca i povrca.
Recikliranje elektronskog otpada
Elektronski otpad, ili e-otpad, je jedna od najbrze rastucih kategorija otpada u svetu. U Srbiji se godisnje proizvede oko 65.000 tona e-otpada, od cega se reciklira samo mali procenat. Elektronski uredjaji sadrze opasne supstance poput olova, zive i kadmijuma, ali i vredne materijale poput zlata, srebra i bakra.
Prema Agenciji za zastitu zivotne sredine, stari elektronski uredjaji ne smeju se bacati u obicne kontejnere. Umesto toga, treba ih odneti u ovlascena sakupljacka mesta ili predati operaterima koji imaju dozvolu za upravljanje ovom vrstom otpada.
Gde reciklirati u Srbiji
Sve veci broj gradova u Srbiji nudi mogucnosti za recikliranje. Beograd, Novi Sad, Nis, Kragujevac i mnogi drugi gradovi imaju organizovane sisteme prikupljanja reciklabilnog materijala. Pored toga, postoji i mreza reciklaznih dvorista gde gradjani mogu da donesu razlicite vrste otpada.
Mnogi supermarketi u Srbiji takodje imaju posebne kontejnere za prikupljanje plasticnih flasa i limenki. Neki od njih nude i sisteme za otkup ambalaze, sto je dodatni podsticaj za recikliranje.
Kompostiranje kod kuce
Organski otpad cini oko 40 posto ukupnog komunalnog otpada u Srbiji. Kompostiranje kod kuce je odlican nacin da se smanji kolicina otpada koja zavrsi na deponiji, a istovremeno se dobije kvalitetno djubrivo za baste i saksijsko bilje.
Za kompostiranje su pogodni ostaci voca i povrca, ljuske jaja, filter kesice za caj, ostaci kafe, lisca i sitne grancice iz baste. Proces kompostiranja traje od tri do sest meseci i ne zahteva posebnu opremu.
Kako smanjiti kolicinu otpada
Pored recikliranja, jednako je vazno smanjiti kolicinu otpada koju proizvodimo. Koristite visekratne torbe za kupovinu umesto plasticnih kesa. Birajte proizvode sa minimalnom ambalazom. Kupujte hranu u manjim kolicinama da biste izbegli bacanje. Popravite predmete umesto da ih odmah bacate.
Ove male promene u svakodnevnim navikama mogu znacajno doprineti smanjenju otpada i ocuvanju zivotne sredine u Srbiji.